Donošenje odluke glavom ili srcem?
Od svih tema na psihoterapijskim seansama klijenti se najviše iznenade kada počnemo da pričamo o emocionalnoj pismenosti. Zapravo, pričamo osećanjima/ emocijama i o tome koliko dobro prepoznaju šta osećaju i zašto to osećaju. Da li umeju da prepoznaju tuđa osećanja? Koja umeju a koja ne? Da li imaju doživljaj da emocije njih kontrolišu i da “donose odluke srcem a ne glavom”? Uvreženo je mišljenje da odluke donosimo i procenjujemo situaciju ili srcem ili glavom. Tako biramo fakultet, tako se devojke udaju, biramo posao, kupujemo stan, prekidamo prijateljstva… Još kao mali smo slušali odrasle da o tome pričaju i gledali crtaće u kojima su likovi “slušali svoje srce”. Kako onda nastaju problemi? Pre nego što uskočimo u diskusiju da li se mozak i srce međusobom “isključuju”, hajde da vidimo koji je problem sa tim emocijama. Bez obzira na to što smo stotinu puta čuli onu “slušaj svoje srce” mnogi od nas ne umeju zapravo da ga slušaju. Da bi znali da donesemo odluku na