7 stvari koje treba da znaš pre polaska na psihoterapiju
Nije svaki terapeut za svakog klijenta
Sasvim je ok da ti se neki terapeut ne dopadane, ne leži ti, niste "kliknuli", nemaš utisak da možeš imati poverenja u nju/njega… To je sve normalno, ne paše ti ni svaki frizer, ni svaki stomatolog, ni svaki trener…. Nekada se terapeut i klijent ne nađu odmah na istoj talasnoj dužini (što treba iskomunicirati) a nekad ćete se razići i možeš dobiti preporuku za nekog jednako kvalitetnog ali drugačijeg terapeuta….
Nije svaka vrsta terapije za svakog klijenta
Iako većina terapeuta sa kojima radim voli eklektički pristup i ne drži se strogo samo svoje terapijske škole, neki pravci su dijametralno različiti od drugih i ako se nađeš u situaciji da ti na je na primer REBT škola previše "suvoparna" pitaj terapeuta šta je to što ili možete da promenite ili bi ti neki drugi način rada dao bolje rezultate…
Nema ležanja na kauču
Odtuda se i moja stranica zove Psihoterapija u fotelji. Čak i ako vidiš kauč u sobi za seansu on obično predviđa da na njemu sedi par ili da se klijent raskomoti a ne da leži. Cilj nam je da budemo jednaki u procesu- ti kao ekspert za sebe i svoj život a ja kao ekspert za psihoterapiju tj pomoćnik u rešavanju problema….
Psihoterapija se plaća
Manje prijatan momenat između klijenta i terapeuta je pitanje plaćanja, cene, uslova otkazivanja seanse i slično…. Većina terapeuta će te o tome obavestiti pre ili tokom prve seanse, ako ti nešto nije jasno, pitaj. Psihoterapija se plaća jer…. I psihoteraputi su ljudi i moraju od nečeg da žive ali ono što je možda manje vidljivo od toga je da su osim završenog fakulteta sasvim sigurno proveli minimum 3 godine dodatne edukacije koja je ozbiljno koštala…. Prema tome plaća se uloženo vreme i novac za znanje koje je terapeut do sada sakupio i ono koje i dalje sakuplja (jer svi mi imamo svoje supervizore koji opet- naplaćuju rad)....
Bilo da dolaziš zbog malog ili velikog problema, teraputu i tebi će trebati u početku vreme da se upoznate. Nekada će biti teško prići problemu, nekada će biti teško prići tebi… ali potrebno je vreme. To znači da u svom nedeljnom rasporedu nađeš prostor da se vidiš sa terapeutom, zakažeš narednu seansu na vreme i ostaviš sebi dovoljno vremna između seansi da promisliš šta si čula, uradiš domaći zadatak ako ga je bilo….
Psihoterapeut nema magičini štapić
Avaj, a toliko puta smo poželeli da imamo… Problemi ne nestaju sami time što dođete na terapiju. Čak i ako vam se tako čini biće da sama činjenica da sa nekim razgovarate o problemu i o sebi je lekovita. Ako ste zaista zaintrigirani promenom koja se dešava a ne vidite uzrok, podelite to opažanje sa terapeutom- dobićete dodatni uvid u to šta se sa vama dešava i zbog čega prolazite kroz takvu promenu. Iz iskustva znam da je i taj deo klijentima jako interesantan….
Nekada psihoterapija nije dovoljna a nekada nije preporučljiva
Ovde se neću složiti sa apsolutno svim svojim kolegama. Moj stav i stav mojih edukatora, supervizora, kolega je da u nekim situacijama psihoterapija treba da bude na čekanju. Kada je klijent u teškoj depresiji, dokle god uz pomoć psihijatra i fakmakoterapije ne dođe u malo bolje stanje, psihoterapija može imati više štete nego koristi. Na terapiji klijent i terapeut imaju neka očekivanja od klijenta, ako je on/ona previše depresivan da pravi bilo kakve promene, ne treba mu i terapeut sa dodatnim očekivanjima koje neće ispuniti… Slično samo malo drugačije je sa problemima anksioznosti i paničnih napada. Vrlo često klijent dođe na terapiju kad već ne može više ništa da izdrži… Ako je anksioznost uzela maha, možda će iz "gašenje požara" najefikasnija biti prvo farmakoterapija a onda pridodata psihoterapija….
Ako imaš još nedoumica o psihoterapiji, piši na tatjana.psihoterapija@gmail.com
Коментари
Постави коментар