Kako podizati decu na sto načina
Knjige o vaspitavanju dece su veoma korisne.
Za mlade roditelje pune pitanja (na koje ne umeju da odgovore njihovi roditelji jer su ih drugačije podizali), knjige o roditeljstvu su značajne poput nekada biblije. Ima ih raznih, podržavaju vaspitavanje bez podizanja glasa do tradicionalnih koje će vas ubeđivati da
nema ništa loše u tome kako ste vi podizani... Istina je svakako negde između. Ideja
"bez podizanja glasa" je praktično nemoguća. Ja ne poznajem ni jednu osobu koja je
u stanju da provede dvadesetak godina bez toga da u afektu (koji je adekvatan situaciji)
ne povisi ton. Jednačina je jednostavna- kada je nešto važno = to naglašavamo,
ako je jako važno= jače naglašavamo = vičemo.
Ako dete uhvati da čupa vrata od veš mašine i može da svojim ponašanjem u sledecih nekoliko sekundi napravi veliku štetu, to je momenat za vikanje "ne čupaj!".
Nije to momenat da lakim korakom priđete detetu, čučnete kako bi bili na njegovoj
visini, polako odvojite mekane ručucice vašeg mališana od ručke i blago mu kažete da
"to nije za igranje, hajde da nađemo nešto u tvojoj sobi".... do tad već nemate više mašinu.
Daleko od toga da sam stava da je sasvim ok vikati na svoje dete, kad ste nervozni ili vam "nije dan". Vaša je odgovornost (između ostalog) da dete naučite da nije svako "NE"
jednako ("nemoj se penjati na dasku od prozora" nije isto nemoj kao i "nemoj se igrati sa
igračkama dok ih skupljaš").
Za mlade roditelje pune pitanja (na koje ne umeju da odgovore njihovi roditelji jer su ih drugačije podizali), knjige o roditeljstvu su značajne poput nekada biblije. Ima ih raznih, podržavaju vaspitavanje bez podizanja glasa do tradicionalnih koje će vas ubeđivati da
nema ništa loše u tome kako ste vi podizani... Istina je svakako negde između. Ideja
"bez podizanja glasa" je praktično nemoguća. Ja ne poznajem ni jednu osobu koja je
u stanju da provede dvadesetak godina bez toga da u afektu (koji je adekvatan situaciji)
ne povisi ton. Jednačina je jednostavna- kada je nešto važno = to naglašavamo,
ako je jako važno= jače naglašavamo = vičemo.
Ako dete uhvati da čupa vrata od veš mašine i može da svojim ponašanjem u sledecih nekoliko sekundi napravi veliku štetu, to je momenat za vikanje "ne čupaj!".
Nije to momenat da lakim korakom priđete detetu, čučnete kako bi bili na njegovoj
visini, polako odvojite mekane ručucice vašeg mališana od ručke i blago mu kažete da
"to nije za igranje, hajde da nađemo nešto u tvojoj sobi".... do tad već nemate više mašinu.
Daleko od toga da sam stava da je sasvim ok vikati na svoje dete, kad ste nervozni ili vam "nije dan". Vaša je odgovornost (između ostalog) da dete naučite da nije svako "NE"
jednako ("nemoj se penjati na dasku od prozora" nije isto nemoj kao i "nemoj se igrati sa
igračkama dok ih skupljaš").
Kada prvi put povisite ton na svoje potomstvo i kada prođe osećanje krivice kao
posledica te tragedije, shvatite da sigurno ima tehnika koje ne koristite u svom domu.
Pre nego se bacite na svu ostalu literaturu, predložiću vam nešto drugo. Pogledajte svoje
dete, vi vaše dete poznajete (pretpostavljam). Daleko je važnije da ga upoznajete iznova i
iznova (jer oni rastu i menjaju se) i da ste u stanju da predvidite njegovo ponašanje. Poznavajući svoje dete, nećete se iznenaditi ako u prodavnici počne da puni korpu
slatkišima pa možete mudro da obiđete raf, onda nema plakanja i molbe za "samo
smokijem" koji niste hteli da mu kupite. Zvuči na prvi pogled zahtevno- i jeste,
niko nije rekao da je podizanje dece lako ali su dobrobiti daleko veće. Kako godine idu,
poznavanje vašeg mališana biće sve važnije. Naravno nećete uvek moći izbegavati
situacije koje vam ne odgovaraju (primer prodavnice i rafa) ali ćete preskočiti neke nepotrebne bitke sa decom što će vam ostaviti snage za druge. Polazak u školu i obaveze svakako spadaju u jednu od takvih situacija. Ako znate otprilike reakciju vašeg deteta na različite domaće zadatke, bićete spremniji da "pritisnete" kada se radi sastav i prepustite kada je crtanje u pitanju. To štedi snagu, a roditeljstvo je maraton, ne rasipajte energiju. Kada postanu veći, još je važnije da pretpostavite da li su skoni da upadnu u neku
nevolju sa drugarima i blagovremeno sprečite nezgodu.
posledica te tragedije, shvatite da sigurno ima tehnika koje ne koristite u svom domu.
Pre nego se bacite na svu ostalu literaturu, predložiću vam nešto drugo. Pogledajte svoje
dete, vi vaše dete poznajete (pretpostavljam). Daleko je važnije da ga upoznajete iznova i
iznova (jer oni rastu i menjaju se) i da ste u stanju da predvidite njegovo ponašanje. Poznavajući svoje dete, nećete se iznenaditi ako u prodavnici počne da puni korpu
slatkišima pa možete mudro da obiđete raf, onda nema plakanja i molbe za "samo
smokijem" koji niste hteli da mu kupite. Zvuči na prvi pogled zahtevno- i jeste,
niko nije rekao da je podizanje dece lako ali su dobrobiti daleko veće. Kako godine idu,
poznavanje vašeg mališana biće sve važnije. Naravno nećete uvek moći izbegavati
situacije koje vam ne odgovaraju (primer prodavnice i rafa) ali ćete preskočiti neke nepotrebne bitke sa decom što će vam ostaviti snage za druge. Polazak u školu i obaveze svakako spadaju u jednu od takvih situacija. Ako znate otprilike reakciju vašeg deteta na različite domaće zadatke, bićete spremniji da "pritisnete" kada se radi sastav i prepustite kada je crtanje u pitanju. To štedi snagu, a roditeljstvo je maraton, ne rasipajte energiju. Kada postanu veći, još je važnije da pretpostavite da li su skoni da upadnu u neku
nevolju sa drugarima i blagovremeno sprečite nezgodu.
Dok savladavate i uvežbate sve neophodne veštine za "pretvaranje dece u ljude" , ne zaboravite na one sitne poljupce i zagrljaje za svaki dan, jer oni su potsetnik i deci i
vama na to koliko ih bez obzira na sve volite.
Photo by:ben-wicks/ unsplash.com
vama na to koliko ih bez obzira na sve volite.
Photo by:ben-wicks/ unsplash.com
Коментари
Постави коментар