Kako "radi" psihoterapija?

Ne živimo u manje stresnom ili više stresnom svetu nego što je bio svet pre sto ili dvestotine godina. Živimo u drugačijem svetu.

Životna iskustva od detinjstva do danas nekada su mnogo drugačija od onih koje su imali naši prijatelji ili roditelji. Zbog velikih individualnih razlika oni nam nisu uvek dovoljna podrška, na razumeju nas ili nam prosto ne mogu pomoći da rešimo neki problem.

Savetovanje i psihoterapija nije smišljena tako da vam nameće rešenja i kaže šta treba da radite. To je odnos sa terapeutom (stručnjakom koji se školovao za to) koji je tu da vam u prijateljskoj atmosferi pomogne da poboljšate svoj život, da bude napristrasan u tome, podržavajući i ne osuđujući. Volim da kažem klijentima kako je u tom procesu 50% njihovog truda i 50% mog. Ako moj angažman izostane , osećaće se kao da su razgovarali sa foteljom, a ako oni nšta ne čine ka promeni, ja ću se jednako osećati. Neki ljudi pogrešno doživljavaju da su psihoterapeuti “zamena za prijatelje” što nije slučaj. Terapeut je tu za klijenta i taj odnos nema reciprocitet kao što ima prijateljski.

Dolazak na psihoterapiju i savetovanje nije znak predaje (da ne možete da rešite neki problem) već proaktivan pristup sa kojim preuzimate odgovornost za svoj život i nalazite nove načine da se nosite sa preprekama.

Proces je kod nekih klijenata brz, kod nekih je skokovit a kod nekih klijenata je spor. I kao što svi imamo svoje iskustvo i način na koji doživljavamo svet, imamo i svoj put i svoj tempo kojim napredujemo. Lepa stvar kod psihoterapije je da će dobar terapeut otkriti i još važnije poštovati vaš tempo tako da ćete imati dovoljno bezbedan proctor za lični razvoj onom brzinom koja vama prija. Meni je važno da klijentima na terapiji bude udobno, da mogu da se opuste i da znaju da sam tu i na njihovoj strani kada počinjemo...