Prevara i psihoterapija

“On me vara! Gotovo je!” rekla je moja klijentkinja istog momenta kada je ušla u prostoriju. Bila je besna i trebalo nam je desetak minuta razgovora kako bi došle do toga šta se zapravo desilo. U ovakvim situacijama klijentima je potrebna podrška, neko ko će stati na njihovu stranu ali u isto vreme ostaviti prostor da ako se predomisle po pitanju partnera nemaju problem da vam to sledeće nedelje ili meseca kažu. Ispostavilo se u ovom konkretnom slučaju da momak u službenim prepiskama sa koleginicom koristi emotikone koji se smeškaju i/ili namiguju, kolutaju očima i slično, znači bez slanja poljubaca. Klijentkinja je naišla na otvoren mail na ekranu i zaključila da se nešto posebno dešava između njenog momka i njegove koleginice. Kako momak nije bio kod kuće kada je to videla, on još uvek ne zna da je ona povređena i kako se oseća.

Tokom tih sat vremena trebale smo da prođemo puno pitanja (jer partnerski odnosi nisu ono zbog čega smo se viđale) i prvo pitanje o prevari je svakako “šta je sve za tebe prevara?”. Interesantno je da na ovo pitanje ljudi ne samo da različito odgovaraju nego nisam do sada naišla na neku pravilnost po pitanju pola ili godina života. Jednako ima i muškaraca i žena koji su rigidniji odnosno fleksibilniji po pitanju prevare. Nekome je prevara flert sa drugom osobom a nekome samo seksualni odnos. Stvari se dodatno zakomplikuju kada treba da objasne šta bi značilo da su oni nekoga prevarili jer tu na scenu stupaju dvostruki aršini.  Predrasuda je da “muškarci varaju samo zbog seksa” a “žene se zaljubljuju” i takvo uverenje ume da zavede tako da ne vidite šta vam se dešava pred nosom. Zašto onda varaju?

Jedni varaju zato što su seksualni zavisnici- takvih je najmanje i ne to nije izmišljena bolest i da može se lečiti ali je neophodna stručna pomoć. Takvih je najmanje i osoba koja vara zato što ima kompulziju (prisilu) zbog toga pati. Drugi varaju zato što je to za njih ok, paralelno sa sadašnjim partnerom ili partnerkom imaju još jednog i zapravo ako bi vam iskreno odgovorili odnosi sa dve osobe u isto vreme im nisu strani kroz veći deo odraslog života. Od njih nema mnogo smisla očekivati da promene obrazac ponašanja koji imaju čitavog života i ona deviza “promeniće se zbog prave ljubavi” kao što ne radi za druge osobine, ne radi ni za ovu. A treći varaju zato što im nešto nedostaje. Bilo da je u pitanju seks, bliskost, pažnja, rame za plakanje, neko pored koga će se ošećati sposobni,  neko ko će biti nežan prema njima, neko ko će ih razumeti, neko sa kim će im biti zabavno… spisak je predugačak. Kada pitam klijente o prevari bilo da su oni ti koji su nekog prevarili ili su prevareni da li su sa partnerom razgovarali o tome šta je za njih prevara uglavnom dobijam zbunjen pogled. Većina ljudi na početku veze neće otvarati neprijatna pitanja i ako se tema spomene zadovoljiće se time da imaju utisak da misle isto. Tu nastane jedan deo nevolje. Ako ste se dogovorili da su emotikoni zabranjeni onda je 😉 prevara, ako se niste godovorili? Pa, možda i nije. Zavisi šta druga strana misli o takvim emotikonima. Konkretno moja klijentkinja ih je doživljavala kao prevaru a kako se ispostavilo za njenog momka je to bio način da prenese svoja osećanja vezano za zahtevan projekat koji je tim zajednički radio. Posle dužeg i iskrenog razgovora došli su do toga da to nije bila prevara s njegove strane ali i do toga kako se i zašto ona osećala.

Najvažnija lekcija koju klijenti nauče na psihoterapiji ako dođu zbog partnerskih problema je da poslažu svoje potrebe i očekivanja. Nemamo svi iste potrebe za bliskošću, pažnjom, zabavom, komunikacijom niti nam je to jednako važno. Veze najčešće počinju zaljubljivanjem kada previdimo da se sa partnerom ne slažemo po pitanju kućnih ljubimaca, religije ili stila života. Lako pređemo preko toga da više volimo miran život i da uzbudljiv tempo koji imamo na početku veze može da nam vrlo brzo zasmeta. Kako ne bi razočaravali sebe i partnera trebalo bi da znamo šta je to što želimo i šta je to što nam je potrebno i u kojoj meri. Nekima od nas je važno da partner bude upućen u to što radimo, a nekome nije, čak i količina informacija koje podelimo sa partnerom nije za svakoga jednaka pa sa tako dešava da jedna strana ima utisak da ona druga ne deli previše a druga opet da se od nje puno očekuje.

Zato pre komunikacije sa partnerom iskomunicirajte sa sobom šta vam je važno, šta želite i koje su vaše potrebe, slobodno stavite na papir i čuvajte. Naravno da partnerski odnosi zahtevaju kompromis ali ako pravite velike kompromise oko tačaka sa vrha spiska velika je verovatnoća da ćete posle nekog vremena biti nezadovoljni, ljuti, frustrirani i tražiti na ne adekvatan način da dobijete ono što vam je važno.

 

Photo by: unsplash.com