Samohrano roditeljstvo i perfekcionizam

Znači tu smo. Ostala si sama sa detetom ili decom, planski ili ne- sad si tu. Ne brini, nisi sama ni jedina. Neću ti pričati sada o tome koje su sve prednosti, svaka žena nađe svoje ali one su individualnije od poteškoća (znamo svi onaj citat s početka Ane Karenjine), poteškoća je na svakom koraku. 

Ne pričam ovo samo teoretski kao psihoterapeut i socijalni radnik, pričam iz šesnaestogodišnjeg iskustva samohranog roteljstva. Još malo pa ću sebe potapšati po ramenu i reći “bravo, izvela si jedno biće na put”. Ako si  mislila da je tu kraj- treći čin tvog života tek tad počinje…

Jedna od prvih stvari sa kojom teba da se pozdraviš u koliko do sada nisi je perfekcionizam. Ovo je važno zbog tvog mentalnog zdravlja. Ako budeš veći deo vremena ili čak samo jedan deo vremena frustrirana zato što stvari oko tebe nisu po tvojim strogim aršinima nećeš daleko stići. Samohrano roditeljstvo naspram roditeljstva kada ste u braku deluje da duže traje, izazovi deluju veći, zahteva više energije, živaca, novca i balansa. Perfekcionizam ostavi za naučne radove i laboratorije ako drugačije ne može ali u kući, sa decom, u privatnom životu…. Zaboravi.

Važno je da stvari budu dovoljno dobro urađene, da ne zaboraviš da pokupiš dete iz vrtića ili naviješ sat radnim danom. Važno je da ne budeš stalno umorna, nezadovoljna, ljuta, rasjena jer takva nećeš biti dobra ni sebi ni deci, ni na poslu, ni svojim roditeljima…. i svima onima koji i dalje imaju od tebe neka očekivanja kao da ti nije dosta to što sama podižeš dete….

 Važno je da izbalansiraš svoj život jer niko to neće uraditi umesto tebe i nikom to nije u većem interesu nego tebi. Prema tome, pripremi se- krećemo.

Zašto svi pričaju o perfekcionizmu kao o jako lošem prijatelju? Zato što se većina nas ne bavi kaligrafijom, crta nacrte za mostove ili operiše onkološke pacijente... njima perfekcionizam treba inače ne bi mogli da rade. Perfekcionizam je takav pokretač da smo u momentu svesni veeelike količine napora i vremena koje nam treba npr za pravljenje torte.... Bolje ili da kupim tortu ili da odustanem od proslave  rođendana, jer kad je napravim, treba to još i dekorisati... Kada pomislše na ribanje kupatila sigurno ne misliš da je to 15 minuta posla iako posle 15 i 45 malo ko će primetiti razliku.     

Perfekcionizam nas vraća da ponovo i ponovo proverimo da li je posao urađen dobro, vraća nas da tražimo svoje greške- a ako ih ne nađemo? Vratićemo se nazad da tražimo- „kako to misliš nije bilo greške?“ I tako umesto da počnu sa mukotrpnim radom- neke od nas će prosto naći fazon da to izbegnu tako što će odlagati (prokrastiniati) dokle god je moguće- što može imati nezgodne posledice.

Uvek će biti još sudova, veša u korpi za prljav veš (sačekaj 2-3 sata pa ćeš videti), uvek će biti još nešto da se spremi, naći ćeš izgužvanu odeću koju treba ispeglati ili ćeš samo otvoiri cipelarnik- wow, bačena bomba. Ako posmatraš kućne ali i druge poslove sa naočarama perfekcionizma- ništa ti neće biti dovoljno dobro. 

Da li je dete naučilo da svira pesmicu, kako vezuje pertle ili kako izgleda sveska za grafomotoriku- ove teme (osim ako nam je i dete perfekcionista) koštaće nas lepih trenutaka u roditeljstvu, ako kritikujete svaki čas dete niti ćete vi uživati u roditeljstvu ni ono u svom odrastanju-a neće nikad ponovo imati 7.godina da to možete da ponovite. Dete koje je previše kritikovano (a kod majki koje su perfekcionisti je to po defaultu-u) odrašće sa manjkom samopouzdanja i samozadovoljstva- a to mu ne želiš. I kada tako posmatraš svoje funkcionisanje sa previsokim očekivanjima od sebe i deteta hronično nezadovoljstvo može prerati u depresivno raspoloženje. O borama i uticaju na društveni život da ne pričamo. Dakle- dovoljno dobro je odlično!!! 

Ako nisam bila ubedljiva, baci pogled na https://www.youtube.com/watch?v=ZaZkvvB367I  Donald Vinikot je iskovao termin dovoljno dobar roditelj baš nasuprot perfekcionizma.

Zato, okači perfekcionizam u ormar sa zimskim stavrima, molim te... nekad će te dozivati, nekad ćeš mu se možda vraćati. Znam da možeš, bacila bi ga odavno ali kao i stari kaput tako ti je leeepo i dugo koristio. Ako ne znaboraviš na njega dok deca ne odrastu i ne odu od kuće, izvadi ga tad ponov, verovatno ti neće pasovati više, možda ti se više neće ni dopadati, možda ti bude bezveze što si ga čuvala... Važno je da ti je sad van vidokruga 😉

Photo by:unsplash.com