Kako da podigneš samopouzdanje

Samopouzdanje je nešto što svi žele da imaju. Na visokoj je ceni i znamo da oni koji ga imaju više bolje prolaze u životu. 

Nema ga supermarketima, nema ga u apotekama niti u prodavnicama odeće. Možda ćete naći nešto slično u prodavnicama tipa “uradi sam” ili nekim hobby art prodavnicma. U čemu je štos?

Samopouzdanje je- kao što mu samo ime govori pouzdanje u sebe. Dakle kad se nađemo u situaciji da se popnemo peške na sprat, ako nismo povređeni imamo samopoudanje da ćemo se popeti do gore (mailšani od godinu dana ga baš i nemaju). Znamo da smo dovoljno sposobni za to.

Kada se nađemo u redu za plaćanje računa, znamo da smo to radili više puta i gle- popunićemo uplatnicu kako treba i posle par minuta na šalteru zvršićemo posao. 

Kada nam onda nedostaje samopouzdanja? Ako izađete na ispit koji niste učili-hmm pa prilično je očekivano da nećete imati samopozdanja zar ne? Ako počinjete prvi put da radite neki posao a niste se za njega školovali- svakako će vam manjkati samopouzdanje. U situaciji kada donesete bebu iz porodilišta- ni jedna mama koja se prvi put porodila neće vam pričati kako je bila puna smaopouzdanja kada je sa bebom ušla u kuću.

Znači, ima nešto u tom našem iskustvu koje se gomila, ima nešto u tome da strepimo manje ili više u novim situacijama i pred nepoznatim izazovima. I to je uredu i to je prirodno. Da ljudi nisu strepeli pred novim izazovima verovatno bi nas divlje životinje potamanile pre više hiljada godina.

Kako onda neki od nas imaju tog samopouzdanje više a neki manje?

Postoji nešto što se zove psihologija individualnih razlika. To je deo psihologije koji se bavi temom kako smo slični a tako različiti. U individulanom radu na psihoterapijskim seansama možete otkriti zapravo gde su vaše lične granice. Kao što nisu sve žene visoke 173cm (granica za manekenstvo), kao što ne raste svima kosa do pola leđa,  tako imamo i različite reakcije na spoljašnje događaje. 

Na psihoterapiji se dolazi do svojih granica- polako i ne na silu. Možete naučiti koliko ste hrabri, koliko ste osetljivi, koliko na vas utiče kritika drugih ljudi… Možete otkriti šta za vas - nije. Jer nismo svi za sve ni talentovani, niti želimo da ulažemo svoje vreme i energiju i novac i nešto (pa šta ako ne želiš da naučiš da kuvaš- ako imaš alternativu da ostaneš zdrava to je skroz ok).

Kada upoznate sebe dovoljno, imaćete i više samopouzdanja jer ćete u novim situacijama umeti da procenite bolje svoje sposobnosti.

Osim pomoći na psihoterapiji ima nešto što možete da radite i sami! Možete da probate!

Zvuči prelako da bi bilo istinito ali zapravo to je najefikasniji način. Da bi imali samopouzdanja da možete da organizujete dečiji rođendan- potrebno je da NEŠTO slično organizujete (znači- pozivnice, lokacija, hrana, piće, animacjia…). Da bi imali sampouzdanja u samostalnom životu- treba da probate za početak na nekoliko dana da živite sami…. Da bi imali samopouzdanja da ćete završiti fakultet- jedini način je da krenete na fakultet…

Postavljanje manjih i većih ciljeva poput- da naučim da kuvam/ položim taj i taj ispit/ izađem na dejt… i dostizanje njih isto je deo UČENJA O SEBI. Tako što se izlažemo nekom novom iskustvu i uspešno ga iznesemo učimo da smo sposobniji nego što smo mislili. I onda posle položenih deset ispita- prilično smo samopouzdani da možemo da završimo fakultet. Posle izbačenog šećera iz ishrane- prilično smo samopouzdani da ćemo promeniti ishranu kako nam je nutricionista rekao. 

Svaki uspeh koji doživimo kao takav je korak ka našem većem samopouzdanju jer će se u glavi paliti sijalica “oh, pa mogu ja to” ili “ovo sam već radio/ probao..”. Najbrži način do sampouzdanja je- KRENI

Photo by: unsplash.com